Географска карта

Падина (Padina)

Падина је насеље у општини Ковачица, у Јужнобанатском округу, у Србији. Налази се на ширем ободу Делиблатске пешчаре. Према попису из 2011. било је 5531 становника.

Мапа општине Ковачица

Пре него што су Словаци населили Падину 1806. године, на овом простору се налазило насеље са истим именом “Падина”. У овом насељу су најпре кратко живели Румуни насељеници сточари, а потом Словаци граничари. Још раније Падина је била пустара, на којој је стока пасла. И само име “Падина” је српског порекла, означава косину узвишења (дине). Али живот на овом простору није био лак, због дубоко постаљене подземне воде, и зато су се становници одселили.

У том периоду Војводина је припадала Аустрији и на том простору се налазила војна граница Османског царства. Падина је била основана као граничарско насеље са циљем да се ојача војна граница. Ситуација се на овом простору кроз први српски устанак против Османског царства 1804. године дестабилизовала. Војне власти Хабсбуршке монархије су морале брзо да реагују и одлучиле су да ојачају границу. Да би границу могли боље да контролишу одлучили су да Падину населе словачким, а Самош српским становништвом.

Војне власти су измериле 83 земљишта и саградиле мале куће од блата, како би ново становништво могло да се насели. Саграђене су биле и општинске зграде од квалитетног материјала. Тек после две године, Падина је могла да прими ново становништво, али под веома тешким условима. Словаци у Падину долазе у две групе. Прва група је дошла кад је Падина била основана, 1806. године, а друга 1808. године. Свака група се састојала од 80 породица. То су биле породице из жупанија Новохрадскеј, Пештианскеј и Гемерскеј. Само мањи број породица дошло је из жупанија Липтовскеј и Нитранскеј.

Учитељ Јозеф Шифел у учионици Словачке народне школе у Падини (1932) Живот првих словачких породица није био нимало лак. Борили су се против недостатка воде и против пешчаних ветрова. На овом простору се налазила Делиблатска пешчара и због тога је било много пешчаних ветрова. У првим годинама од основања, становници Падине су стално имали проблема са недостатком воде. Један бунар није био довољан за пијаћу воду, те су становници морали да одлазе у Ковачицу по воду. Због тога су Падинци воду ценили и штедели. Како 1814. године још увек нису саграђени нови бунари, становници одлучују да напусте Падину. Власти војне границе то нису дозволиле. Захваљујући молби свештеника Јана Стехла, Падина је 1817. године добила пет бунара. Још и 1930-тих они без коња и бурета су морали куповати воду.

Када је укинута банатска војна граница пописано је 1873. године становништво. Тада је у "Лудвигсдорфу" (немачки назив за Падину) било 30 Шваба, три Србина и 3722 Словака. Укупно је у то време било у месту 3755 становника.